„Телефони ван наставе, а не ван школа“: После консултација отворена бројна питања о предлогу забране мобилних телефона
- May 10
- 3 min read
Предлог закона о забрани коришћења мобилних телефона у основним и средњим школама изазвао је велику пажњу јавности и отворио бројна питања о начину функционисања образовног система, правима ученика и практичној примени оваквих мера.

Заштитник грађана
Предлог, који је представио Заштитник грађана Републике Србије др Зоран Пашалић, предвиђа обавезно одлагање мобилних телефона по доласку ученика у школу и њихово враћање тек након завршетка наставе. Изузеци би постојали за ученике којима је телефон потребан из здравствених разлога, уз одговарајућу медицинску документацију, као и у посебним ситуацијама дефинисаним законом.
Консултације
Током претходног периода већ су одржане консултације о овом питању у којима су учествовали представници ученика, родитеља, запослени у образовним институцијама, као и други релевантни актери образовног система. У оквиру разговора указано је на велики број изазова које би потпуна забрана могла да изазове у пракси.

Један од кључних проблема односи се на инфраструктуру школа. Велики број средњих школа нема адекватне просторне и техничке капацитете за безбедно складиштење великог броја уређаја, што отвара могућност оштећења, губитка или злоупотребе приватне имовине ученика. Додатно, поставља се питање одговорности школе у случају нестанка или оштећења телефона.
Посебан изазов представљају и процедуре идентификације и враћања уређаја ученицима. У школама са великим бројем ђака истовремено одлагање и преузимање телефона могло би да доведе до стварања гужви, застоја у одвијању наставе и додатног административног оптерећења запослених.
Учесници консултација указали су и на чињеницу да мобилни телефони данас имају важну улогу у свакодневној комуникацији и функционисању савременог друштва. Њихова употреба сама по себи не представља нужно негативан фактор у социјалним односима међу ученицима, већ уз одговорно коришћење може допринети комуникацији, сарадњи и социјалној укључености младих.
Посебно је наглашено питање безбедности ученика. Телефони могу имати значајну улогу у ванредним ситуацијама, документовању насиља, брзом контактирању родитеља, надлежних институција и хитних служби, као и пријави инцидената путем доступних платформи. Због тога се сматра да је неопходно обезбедити довољно флексибилан оквир који би омогућио коришћење телефона у оправданим ситуацијама.
Отворена су и питања заштите приватности и података о личности. Предлог закона предвиђа евидентирање одређених података о привременом преузимању уређаја, укључујући име, презиме, школу и разлоге предаје телефона, док истовремено нису довољно јасно дефинисани стандарди заштите података нити одговорност за евентуални неовлашћени приступ уређајима.
Санкције
Када је реч о дисциплинским мерама, током консултација истакнуто је да санкције морају бити пропорционалне, оправдане и јасно дефинисане, уз поштовање околности сваког појединачног случаја. Посебно је наглашено да дисциплински поступци не би смели аутоматски да се покрећу само због поседовања уређаја, без разматрања намере и конкретних околности.
Унија средњошколаца Србије
Поводом предложеног закона, Унија средњошколаца Србије покренула је и кампању ”Телефоне волимо врло”, у оквиру које је представљено шест кључних начела за које се тражи да буду испоштовани приликом доношења закона.
6 начела које Унија средњошколаца Србије поставља
У саопштењу се наводи да би усвајање закона у предложеном облику могло довести до репресивне политике образовног система не према злоупотреби телефона, већ према самом поседовању уређаја. Посебно се истиче да закон не прави разлику између основних и средњих школа, већ једнако рестриктивно обухвата све ученике, као и да би предложена решења могла ограничити употребу телефона у образовном процесу и свакодневним активностима које су постале саставни део модерног школовања.
У кампањи је такође наведено да су у већини европских држава ограничења употребе телефона пре свега усмерена на основне школе или ученике до одређеног узраста, најчешће до 15. или 16. године.

Алтернатива
Као једно од могућих решења предлаже се модел делимичне забране коришћења мобилних телефона, који би се односио искључиво на трајање наставног часа. Према том моделу, ученици би телефоне одлагали по уласку у учионицу, а преузимали их по завршетку часа, чиме би се омогућило очување дисциплине и концентрације током наставе, уз истовремено поштовање права ученика, заштите приватне својине и реалних организационих могућности школа.

Такође се наглашава да свако будуће законско решење мора обухватити читав систем образовања, укључујући и приватне школе, како би свим ученицима био обезбеђен једнак стандард заштите права и квалитета образовања.
Саговорници укључени у консултације оцењују да је, поред евентуалних рестриктивних мера, дугорочно најважније развијати дигиталну писменост, одговорно коришћење технологије и свест младих о правилној употреби мобилних уређаја у образовном окружењу.




Comments